Predškolsko dete ima potrebu i pravo da bude ono što jeste, da raste i da se razvija. Dete je vrednost samo po sebi, nosi pozitivne razvojne potencijale i samo je činilac sopstvenog razvoja, socijalizacije i vaspitanja. Presudnu ulogu u razvoju deteta ima socijalna interakcija koja se ispoljava u saradnji, kroz zajedničke aktivnosti, komplementarno delovanje, opoziciju, konflikte i partnerstvo.
Predškolsko vaspitanje je formativni proces kojim se na uzrastima od rođenja deteta do njegovog polaska u školu bude i aktualizuju njegovi psihički potencijali, podstiču i usmeravaju pozitivne tendencije koje se ispolje u razvoju, zadovoljavaju dečje potrebe kao stalan izvor razvojnih mogućnosti za postizanje sve viših nivoa u sposobnostima, proširenje i usavršavanje iskustva, izgrađivanje voljno-karakternih osobina i stavova, oplemenjivanje emocija i menjanje ponašanja deteta, odnosno, oformljenje i razvijanje pozitivnih svojstava ličnosti.
Obrazovanje je segment vaspitnog procesa kojim se podstiču i usmeravaju sve vrste dečjih saznajnih aktivnosti kojima se stiče, usavršava, uobličava i proširuje iskustvo dece i prenose im odabrana saznanja koja je čovečanstvo tokom svoga razvoja prikupilo i struktuiralo u oblastima nauke, tehnike, rada proizvodnje, umetnosti i društvenih odnosa.Njime se zadovoljava osnovna dečja potreba za interakciju i uspešno uključivanje u svoju okolinu,što je uslovljeno izgrađivanjem,uvežbavaljnjem i unapređivanjem odgovarajućih fizičkih, saznajnih, afektnih i socijalnih sposobnosti potrebnih za snalaženje i delovanje u njoj.
Predškolsko vaspitanje i obrazovanje treba posmatrati kao deo šireg procesa vaspitanja i obrazovanja namenjenog svim uzrastima, u okviru svih mera koje se podrazumevaju za poboljšanje života i rada u porodici, lokalnoj i društvenoj sredini i čitavoj društvenoj zajednici, a koje podrazumevaju i uvažavanje osnovnih prava sve dece za vaspitanje i obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i socijalnu ravnopravnost, zasnovanih na principima Konvencije i pravima deteta UN.
PROGRAM RADA SA DECOM
CILJEVI I ZADACI USTANOVE
Osnovni cilj predškolskih ustanova je društvena pomoć u zbrinjavanju dece za vreme radnog avgažovanja njihovih roditelja, a zadovoljavanje te potrebe čini socijalnu funkciju ustanove. S druge strane zadovoljavanje razvojnih potreba dece, u koje spadaju potrebe za socijalizacijom, vaspitanjem i obrazovanjem, koje se ostvaruju programiranim sadržajima vaspitno-obrazovnog karaktera, jesu vaspitno-obrazovna funkcija predškolskih ustanova. Pored ove dve funkcije predškolske ustanove ostvaruju preventivnu zdravstvenu funkciju jer boravak male dece u predškolskoj ustanovi nosi i neke faktore rizika koji mogu štetno delovati na njihov psihofizički i socijalni razvoj. Sve tri navedeve funkcije predškolskih ustanova čine suštinu njihove delatnosti, ostvaruju se istovremeno i treba ih posmatrati u jedinstvu, međusobnoj povezanosti i uslovljenosti.
OBLICI RADA SA DECOM
U toku godine realizuje se:
- Celodnevni boravak dece(od 1 do 6,5 godina)
- Pripremni predškolski program
- Posebni programi
PROGRAM CELODNEVNOG BORAVKA
Celodnevni boravak je oblik vaspitno-obrazovnog rada namenjen deci od prve godine do polaska u školu ostvaruje se u 2 objekta (objektima „Sunce“ i „Čarolija“), rad je organizovan u dve smene. Program celodnevnog boravka realizuju medicinske sestre-vaspitači (rad sa decom do 3 godine) i vaspitači (rad sa decom od 3 godine do polaska u školu). Programska orjentacija ovog oblika obezbeđuje pravilan psiho-fizički razvoj, socijalnu sigurnost, vaspitanje, obrazovanje i preventivnu zdrastvenu zaštitu. Vaspitni rad i nega dece uzrasta do 3 godine ostvaruje se u okviru programiranih aktivnosti (motornih, senzorno-perceptivnih, ritmičko-muzičkih, grafičko-likovnih, intelektualnih i jezičkih), socijalno emocionalnih odnosa i nege dece.
PROGRAM NEGE I VASPITANjA DECE UZRASTA DO 3 GODINE
Nega i vaspitni rad sa decom uzrasta do tri godine odvija se prema Pravilniku o opštim osnovama predškolskog programa, Osnovama programa nege i vaspitanja dece uzrasta do tri godine i Predškolskom programu Ustanove.
Nega dece jaslenog uzrasta neodvojiva je od procesa vaspitanja, a podrazumeva održavanje higijene, zadovoljenje potrebe za snom, ishranom, boravkom na svežem vazduhu.
Za održavanje nege u kolektivu posebno je značajno obezbediti lični pribor-češalj za kosu, maramice, papirni ubrusi, noša, posteljina…
Nega podrazumeva i preventivnu-zdravstenu zaštitu dece kojoj se posvećuje posebna pažnja. Sestre-vaspitači zajedno sa medicinskom sestrom za preventivno-zdravstvenu zaštitu, sistematski prate i sagledavaju sve faktore koji štete ili ugrožavaju dečje zdravlje. Sva deca koja polaze u vrtić donose potvrdu od lekara da su zdrava. Zdravstveno stanje se prati svakodnevno, a rast i razvoj kontroliše periodično o čemu se vodi evidencija.
Zadatak medicinskih sestara je stalna saradnja sa roditeljima u postupcima i merama za očuvanje i zaštitu zdravlja dece.
Osnovni cilj vaspitnog rada sa decom ovog uzrasta je stvaranje povoljne vaspitne sredine u kojoj će dete sticati iskustva po svom sopstvenom programu. Organizovanim sistemom sadržaja i metoda dete će iskustva prevoditi u saznanja, otkrivaljem sebe i svoje okoline koju će menjati u skladu sa svojim mogućnostima.
Osnovni zadatak vaspitnog rada je da čuva, podstiče i oplemenjuje spontane izraze ponašanja deteta u odnosu na okolinu. U radu se mora poštovati individualnost deteta u otkrivanju sebe i sveta koji ga okružuje.
Posebni zadaci realizuju se kroz tri osnovne oblasti razvoja:
•fizičko-senzorni razvoj (očuvanje fizičkog zdravlja dece, podsticanje razvoja pokreta, ovladavanje motorikom, podsticanje celovitog senzornog i motornog razvoja, razvijanje navika)
•emocionalno socijalni razvoj (negovanje otvorenosti deteta za doživljaje, pružanje pomoći u sticanju samostalnosti, podsticanje poverenja u sopstvene sposobnosti, pomaganje detetu u usvajanju osnovnih moralnih vrednosti, kao i podsticanje zadovoljstva i radosti kod deteta)
•saznajni razvoj(podsticanje i negovanje prirodne radoznalosti deteta u odnosu na svet koji nas okružuje, negovanje osetljivosti za utiske kao motive za postavljanje pitanja, podsticanje i bogaćenje dečjeg govora kao sredstva komunikacije i sticanja znanja, podsticanje razvoja senzomototnih i perceptivnih sposobnosti, stvaranje povoljnih uslova za formiranje početnih saznajnih pojmova kroz praktične aktivnosti).
U radu se poštuju osnovna načela vaspitanja dece izražena kroz:
- stručnu i humanu negu
- vaspitni rad
- dosledno poštovanje individualnih razlika u svim fazama rada
- ritam življenja dece u ustanovi
- adaptacija na život u ustanovi
- saradnja sa porodicom
Rad sa decom odvija se putem aktivnosti i igara za rani razvoj, sa sadržajima koji podstiču negu, razvoj čulne aktivnosti i opažanja, socijalno-emocionalne odnose, igru,motoričke aktivnosti, likovne aktivnosti i igre dramatizacije. Sestre-vaspitači u planiranju svog rada u grupi imaju u vidu karakteristike razvoja dece uzrasta do 18 meseci, od 18 do 24 meseca i od 24 do 36 meseci. Grupe se formiraju u skladu sa zakonskom regulativom, potrebama roditelja i dece.
PROGRAM VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA SA DECOM UZRASTA
OD 3 GODINE DO POLASKA U PRIPREMNI PREDŠKOLSKI PROGRAM
Vaspitanje i obrazovanje dece uzrasta od 3 godine do polaska u PPP, temelji se na Pravilniku opštim osnovama predškolskog vaspitanja i obrazovanja i Predškolskom programu Ustanove. Ono je nastavak i dopuna porodičnom vaspitanju i kao takvo je otvoreno za roditelje, njihove uticaje, ideje, potrebe i neposredno učešće.
Rad sa decom ovog uzrasta odvija se prema Modelu A i Modelu B, u zavisnosti opredeljenja vaspitača i timova vaspitača na nivou objekta.
U Modelu A vaspitač je okosnica vaspitnog programa, kao kreator i istraživač sopstvene prakse. Zadatak vaspitača je da na osnovu interesovanja dece dnevno planira veći broj sadržaja i aktivnosti i pruži deci mogućnost izbora. Rad sa decom organizuje se prema dečjim potrebama i interesovanjima. Mogući centri interesovanja su: centar uloga, centar jezičke kulture, građevinski centar, muzički centar, manipulativni centar, konstruktorski centar, centar umetnosti i centar igraonica-fizičko vaspitanje. Centri interesovanja se opremaju u zavisnosti od izbora teme.
U Modelu B strukturu programske osnove vaspitno-obrazovnog rada čine:
- fizički razvoj (telesne, perceptivne i zdravstveno-higijenske aktivnisti)
- socio-emocionalni i duhovni razvoj (društvene, aktivne i ekološke aktivnosti)
- kongitivni razvoj (otkrivačke, logičke, radne i saobraćajne aktivnosti)
- razvoj komunikacije i stvaralaštva (govorne, dramske, likovne, muzičke i plesne aktivnosti).
U planiranju rada sa decom zastupljena je kombinacija svih pomenutih aktivnosti, sa osnovnim ciljem da se obezbedi razvoj ukupnih potencijala deteta, napredovanje u svakom od njegovih aspekata i kvalitetno usavršavanje onih domena koje je već usvojio.
Operativni zadaci i sadržaji neposrednog vaspitno-obrazovnog rada sa decom u svim programskim celinama, detaljno su razgrađeni u Predškolskom programa Ustanove.
PRIPREMNI PREDŠKOLSKI PROGRAM ZA DECU UZRASTA OD 5,5 DO 6,5 GODINA
Vaspitno-obrazovni rad u godini pred polazak u školu je deo obaveznog devetogodišnjeg vaspitanja i obrazovanja. Pripremni predškolski program zasniva se na Pravilniku o opštim osnovama predškolskog programa. Pripremni predškolski program predstavlja sponu predškolskog i školskog obrazovanja i vaspitanja.
Pripremni predškolski program pored navedene ima i sledeće funkcije:
•obezbeđivanje kvalitetne vaspitno-obrazovne sredine, koja uvažava prava deteta, poštuje njegove osobenosti i potrebe i podstiče njegov ukupan psihofizički razvoj
•obezbeđivanje uslova za proširivanje i sređivanje socijalnog i saznajnog iskustva čime se ublažavaju socijalno-kulturne razlike i osigurava donekle podjednak start za polazak u školu
•unapređinje vaspitne funkcije porodice (dopuna je porodičnom vaspitanju)
Pripremni predškolski program u PU „Sunce“ i izdvojenom odeljenju u Merdaru ostvaruje se u periodu od septembra do juna, u skladu sa kalendarom rada osnovnih škola za tekuću godinu, kroz celodnevni boravak dece i četvoroipo časovni program rada sa decom u sedištu Ustanove i na seoskom području.
Program pripreme dece za školu, kao sistem aktivnosti i sadržaja, posebnih metodičkih postupaka kojima se postiže intelektualna, socijalna, emocionalna i motivaciona gotovost za ono što ih očekuje u školi, uz podsticanje radoznalosti i interesovanja za školski način učenja, ostvaruje se kroz Model A i Model B pripremnog predškolskog programa (u zavisnosti od opredeljenja vaspitača) razvijenim u Predškolskom programu Ustanove.
PROGRAM PREVENTIVNO-ZDRAVSTVENE ZAŠTITE
Predškolska ustanova u skladu sa programom preventivno-zdravstvene zaštite planira mere i aktivnosti koje su u saradnji sa Zdravstvenim centrom i Zavodom za javno zdravlje sprovode u cilju očuvanja zdravlja dece u kolektivu.
Aktivnosti obuhvataju:
- stvaranje optimalnih higijenskih uslova u sredini gde deca borave (održavanje opšte čistoće radnih soba, sanitarnih čvorova, garderoba, inventara i igračaka, optimalna temperatura, vlažnost vazduha, provetrenost i osvetljenost prostorija, dezinfekcija i deratizacija prostora)
- posebna pažnja se posvećuje higijenskom održavanju distributivne kuhinje (higijenska distribucija hrane, svakodnevno pranje i dezinfekcija vozila za prevoz hrane, higijensko održavanje posuđa i inventara, kuhinjsko osoblje biće blagovremeno sanitarno pregledano…)
- redovno mesečno uzimanje briseva, kako sa ruku zaposlenih, tako i sa radnih površina, podova, igračaka i ostalog
- sprovođenje pravilnog ritma dnevnih aktivnosti i ishrane u toku radnog vremena, poštujući fiziološke potrebe decembar sprečavanje nastanka i širenja zaraznih bolesti vrši se putem opštih mera unapređenja zdravlja, obaveznim sistematskim pregledom dece u celodnevnom boravku, izdvajanjem ovolelih i upućivanje nadležnom lekaru, sprovođenjem higijensko-epidemioloških mera
- angažovanje u nabavci sredstava za dezinfekciju sanitetskog materjala za oba vrtića
- redovna dezinsekcija i deratizacija celokupnog prostora
- popravka nameštaja i fiksiranje svih ormana
- redovno popravljanje prozora i vrata i njihovo održavanje
- sprovođenje zdravstveno-obrazovnog rada sa decom i roditeljima (roditeljski sastanci, pano…)
- saradnja sa Domom zdravlja Kuršumlija
- obavezan pedijatrijski pregled dece pre upisa u vrtić. Vanredne mikrobiološke analize (bris grla, nosa i perijalni bris) radi Zavoda za javno zdravlje po epidemiološkoj indikaciji
- saradnja sa porodicom, saradnja sa vaspitačima, medicinskim sestrama
- rad na propisanoj dokumentaciji (vođenje zdravstvenog kartona, liste o kretanju rasta i razvoja dece, knjiga evidencije, knjiga dezinfekcije…)
PROGRAM ISHRANA DECE
Pravilna ishrana je temelj razvoja svakog pojedinca, ali i društva. Kvalitet nutritivnog unosa utiče na rast i razvoj organizma i na njegov nutritivni zdravstveni status.
Uticaj pravilne ishrane tokom detinjstva i adolescencije veoma je značajan za zdravstveno stanje u kasnim fazama života, što sve više potvrđuju naučna istraživanja. Razvoj prehrambene i tehnologije kao i savremeni način života, doveli su do promene navika u ishrani pojedinca, pojedinih društvenih grupa, ali i društva u celini. Voćne užine, kao i mlečne porcije, zamenjene su konditorskim i pecivarskim proizvodima, koji sadrže velike količine trans masti, brzo resorbujućih šećera, što sve zajedno dovodi do povećanja gojaznosti kardiovaskularnih oboljenja, zubnog karijesa, dijabetesa. Pored povećanja energetske gustine obroka sve više je prisutna smanjena fizička aktivnost dece, koja je takođe bitan faktor u očivanju dobrog psihifizičkog stanja organizma.
Osnovni principi pravilne ishrane:
- Bilans energije – uspostavljanje ravnoteže između stvarno potrošene energije i energije unete hranom .
- Bilans makro-nutricijenata – podrazumeva određivanje pravilnog odnosa između ugljenih- hidrata, belančevina i masti (1gram masti daje 9 kCal, 1gram ugljenih-hidrata 4kCal, 1gram belančevina 4kCal).
- Bilans minerala i vitamina – osigurava unos neorganskih supsanci i biokatalizatora u dovoljnim količinama, omogućavajući nesmetano obavljanje metaboličkih procesa.
- Bilans tečnosti je važan jer se svi metabolički procesi odvijaju u vodi.
Ishrana u predškolskim ustanovama je regulisana zakonom, nutritivno je izbalansirana i uravnotežena. Roditelji se informišu o jelovniku preko panoa koji se nalazi u vrtiću.
Jednogodišnje dete treba da ima tri glavna obroka (doručak, ručak i večeru) i dva međuobroka. Dete uzrasta od 1 do 3 godine u toku celodnevnog boravka u vrtiću treba da unese 900 kCal, a dete uzrasta od 3 do 7 godina treba da unese 1200 kCal. Zanimljivi razgovori mogu biti podsticajni za uzimanje hrane. Model ponašanja koji deca prihvataju je upravo onaj koji im odrasli nameću, zato dete ne treba nikada pitati šta želi da jede. Njegov jelovnik treba unapred isplanirati i toga se pridržavati. Ishrana dece u vrtićima treba da bude tako planirana, organizovana i realizovana da u toku dana obezvedi deci oko 75% svih nutritivnih potreba.
Udeo hranljivih sastojaka izraženim u procesima treba da iznosi:
- Belančevine 10-15% dnevnih energetskih potreba
- Ukupne masti 30%
- Ugljeni hidrati 55%